PČELARSKI FORUM

Forum za ljubitelje pčelarenja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Matice po nagonima prirode

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:48 pm

Priroda kao bezgrešna tvorevina nam ukazuje na tri načina odgoja matica. Prvi i najčešći odgoj matica je u rojevom stanju i takve matice su, kada je priroda bila dominantno stanište pčela, u prirodnim staništima bile u većini. One su vekovima bile glavni nosilac održanja vrste i u većini slučajeva to su bile mlade jednogodišnje matice iz rojidbenog nagona.
Drugi najzastupljeniji i od strane pčelara najcenjeniji je odgoj matica putem tihe zamene, a treći, koji je najređi je prinudni, a dešavao se usled nepogode ili napada životinje, pri čemu je dolazilo do uništenja matice. Toliko je za sada u prirodi uočeno i opisano.
Matice iz rojevog stanja u prirodnom staništu i matice iz rojevog stanja u veštačkom (ukroćenom) staništu ili ti košnici, mogu se uporediti samo ako su uslovi pri odgoju bili podjednaki. Isti slučaj je i sa tihom zamenom.
Pošto ne poznajemo sve uslove i faktore idealnog prirodnog staništa u ovom tekstu će biti reči o dobijanju matica iz rojevog stanja i tihe zamene koje se nalaze u ukroćenim zajednicama.
Dosta pčelara uzgaja matice za sopstvene potrebe, a među njima ima dosta onih koji koriste matice iz rojevog stanja i tihe zamene pa će ovaj tekst biti jedna vrsta priručnika za one pčelare koji žele ovakve matice na svom pčelinjaku.
Takođe, mnogi pčelari se plaše matica dobijenih iz rojevog stanja jer kod mnogih vlada mišljenje da takve matice ponesu genetsko opterećenje i da će svaka nova generacija ćerki praviti problem koji dosta košta.
I dešava se da od dve zajednice koje imaju potpuno iste uslove, a pre svega u pogledu ventilacije i proširenja gnezda, da jedna bez obzira, pre uđe u rojevi nagon. Zajednice koje su sklone rojenju grade veći broj matičnjaka od onih koje su manje sklone rojenju.
Sve pčele se roje, tako da i ako planski odgajamo matice postoji mogućnost da prenesemo ovo genetsko opterećenje.
Pošto zajednice ulaze u rojevi nagon i pod dejstvom drugih faktora(unutrašnji faktori pre svega ograničenje prostora, razni sezonski unikatni faktori, demografski faktori,…), pčelaru je veoma teško proceni
Ostaje pitanje da li je moguće da se kroz jednu ili par generacija pčela mogu formirati geni koji dođu kao posledica ovih faktora. Da li ćemo pojačati genetsko opterećenje ako koristimo matičnjake iz rojevog stanja?
To ipak, za sada još nije dokazano
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:49 pm

Dobijanje matica iz rojevog stanja

Matice iz rojevog stanja ili nagona nastaju kada su najpovoljniji pašni i vremenski uslovi pa s pravom nose epitet da su veoma kvalitetne, plodne i dugovečne.
Pripremu pčela za rojenje uočavamo u rano proleće kada se pored radiličkog pojavi i trutovsko leglo. Da bi prvi trutovi mogli da se sparuju sa maticama potrebno je oko 38 dana od dana zaleganja prvog trutovskog jaja, ili 28 dana od poklapanja prvih trutovskih ćelija.
A da bi dobili maticu iz rojevog stanja, po Iberu, matica majka treba da bude starija od 11 meseci. To je uglavnom tako ali treba napomenuti i to da što je matica starija to će pre ući u rojevi nagon.
Društva od kojih dobijamo matice iz rojevog stanja moraju da su po produktivnosti najbolje, tj. da su u poslednje dve godine dale najveći prinos, da su odlično zimovale, imale buran prolećni razvoj i da su odličnog zdravstvenog stanja.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:50 pm

Pri dobijanju rojevih matica možemo imati tri početna stanja:

1. Kada je društvo u pripremi za rojidbu
Čim dođe do zatvaranja prvog matičnjaka stara matica svakog trenutka može napustiti zajednicu i sa sobom odvesti prvi roj, tzv. prvenac. Najduže 2–3 dana to oklevanje može trajati. Zato pre zatvaranja prvog matičnjaka maticu moramo preneti u novo stanište(košnicu, nukleus) sa dva rama pčela na zatvorenom leglu(bez matičnjaka) i jednim ramom sa medom i polenom. Novo stanište treba postaviti u blizini, na rastojanju od najmanje 2 metara od starog staništa. Sve pčele izletnice koje se nađu u novom staništu vratiće se u staro stanište, a mlade pčele koje ostanu u novom staništu okaniće se rojidbe. Umesto oduzetih ramova starom staništu dodati ramove sa praznim saćem ili ramove sa satnim osnovama, a ukoliko postoje nastavci njih treba skloniti zbog bolje termoregulacije.
Moramo znati dan kada se prvi matičnjaci zatvaraju. Ukoliko nemate iskustva onda svaki dan to morate proveravati i obavezno zapisati datum.
Posle šest dana ti matičnjaci će prvi dostići zrelost i tada se mora pristupiti rasformiranju ove zajednice na više manjih zajednica u različitim staništima (košnica, nukleus).
Svaka novoformirana zajednica treba imati zatvoreno leglo i hranu i u svakoj mora ostati samo po jedan matičnjak, koga smo prethodno pažljivo odabrali isključujući one matičnjake „blizance“ i one na starom saću. Prema uočavanju Šinjajeve samo 8% matičnjaka koji se nalaze na svetlim satovima su loše oblikovani dok je procenat onih loših na starom, tamnom saću čak 31%.
Treba znati da ukoliko ostavimo dva ili više matičnjaka može doći do izrojavanja.
Na mesto stare zajednice takođe treba ostaviti jedan matičnjak i malo pčela pošto će se u njega vratiti pčele iz drugih novoformiranih zajednica.
Posle 14 dana matice iz prvozatvorenih matičnjaka bi trebalo da pronesu, a posle toga i sve ostale. To je prva varijanta formiranja oplodnjaka.
Druga varijanta je da oplodnjake formiramo iz drugih zajednica(u košnici ili nukleusu) koje nemaju nagon za rojidbu i da dodajemo matičnjake. Ovakve oplodnjake moramo pripremiti 3 dana pre(leglo da bude uglavnom zatvoreno) i prihranjujemo ih tri dana pre dodavanja matičnjaka i tri dana posle dodavanja matičnjaka pošto su ove zajednice lišene pčela izletnica, a i zbog boljeg raspoloženja pri prijemu. Njima možemo dodavati i više od jednog matičnjaka.
Ako dodajemo samo matičnjake(bez rama sa leglom na kome se nalaze) onda ih je najbolje isecati dugim uskim skalpelom koga smo prethodno zagrevamo da ne dolazi do „smicanja“ saća u okolini matičnjaka čime smanjujemo verovatnoću oštećenja matičnjaka.
Veoma je teško odrediti zrelost matičnjaka za presađivanje pošto matica ne zaleže sve matičnjake odjednom već to čini u razmacima od oko desetak dana. Matičnjak po spoljnim karakteristikama možemo oceniti da je zreo kada se na vrhu matičnjaka pojavi tzv. „paučina“ ili „svila“ (slika 1).


[img][/img]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:53 pm

Drugi način je da svakog dana zatvorene i matičnjake pred zatvaranje obeležavamo brojevima na taj način što ćemo koristiti satonošu i bok rama kao apcisu i ordinatu (slika 2).

[img][/img]

Matičnjake obeležene brojevima 1 ćemo presaditi za šest dana od obeležavanja. Broj 2 su oni matičnjaci koji su se sledeći zatvorili ili bili pred zatvaranje pa u svesku pored broja 2 takođe zapišemo datum i posle šest dana ih presađujemo (tabela 1).

[img][/img]

Ovaj način iziskuje dosta vremena i više je stresan po pčelinju zajednicu ali ako sve obeležimo kako treba dosta je pouzdan. Treba znati da ne retko se dešava da neka matica nepredviđeno izađe ranije i uništi ostale matice u matičnjacima. (Ruttner, 1982).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:55 pm

2. Kada se društvo izrojilo
Ukoliko imamo situaciju da se društvo taj dan izrojilo, onda uhvaćeni roj stavljamo u novu košnicu i stavljamo na mesto glavne košnice iz koje je roj izašao. Glavnu košnicu stavljamo na najmanje 2 metra i prihranjujemo narednih pet dana sa po 200 mll mednog sirupa (1:1 u koji je dodato 100 gr. polena ili perge) pošto je ta zajednica lišeno izletnica koje su u rojevoj groznici. Šesti dan postupamo isto kao u varijanti 1 i 2 .
Ukoliko se desi da je rojenje bilo odloženo zbog loših vremenskih prilika, onda moramo proceniti koliko je bilo to zadržavanje i u zavisnosti od toga formiramo oplodnjake. Jer ako je matica izašla sa rojem posle pet dana od dana zatvaranja prvog matičnjaka onda oplodnjake moramo odmah formirati.

3. Kada mi sami dovodimo društvo u rojevo stanje
Kada odaberemo društvo sa zadovoljavajućim osobinama pristupamo sužavanju gnezda u DB košnici pomoću pregradne daske ili svođenjem na jedan nastavak ukoliko je zajednica u LR košnici. Potrebno je takođe smanjiti mogućnost ventilacije tj. leto maksimalno suziti, a podnjače ukoliko su otvorene zatvoriti. Neki još i smanjuju međuramni prostor na rastojanje od oko 8 mm. Zajednice bi trebalo prihranjivati mednim sirupom (1:1) dva puta dnevno(ujutru i uveče) po 200 mll i dodatno utopliti. Pretpostavlja se da je vreme vršenje ove operacije u pašnim uslovima, a ukoliko nije onda zajednice treba obilnije prihranjivati.
U zajednici će usled ovih radnji doći do povećanja temperature, matica će intenzivnije polagati jaja, a pčele će ući u „rojevu groznicu“ i početi da grade matičnjake. Vreme započinjanja zavisi od mnogo faktora(vremenski uslovi, doba godine, osobine odabranog društva) ali može potrajati i do 25 dana, što je retkost.
Naš poznati pčelar Tihomir Jevtić je ovako dovodio odabrana društva u rojevi nagon:
U drugoj polovini marta stavljao je na podnjaču, ispod plodišta, polunastavak napunjen medom. Na taj način je ubrzavao rad pčelinje zajednice jer pčele prenose med i deponuju ga iznad legla, a sve to doprinosi ubrzanom razvoju legla. U drugoj polovini aprila, iz plodišta tog društva je uzimao ramove sa otvorenim leglom(bez pčela), a na njihovo mesto je stavljao ramove sa zatvorenim leglom iz drugih jakih zajednica. Ovim radnjama je rano izazivao nagon za rojenjem i imao „rojevi odgoj“ u vreme najpovoljnijih uslova.
Nagon za rojidbu kod pčela izletnica je jako izražen jer mnoge od njih su već posetile novo mesto za roj koje su pčele izvidnice odabrale (Seeley, 1985).
Mnogi to koriste da bi doveli društva u rojevi nagon. Pa ako imamo dva jaka društva A i B koja stoje jedan pored drugog, a društvo A je dobilo nagon za rojenjem i ima matičnjake, onda pomerimo društvo A na novo mesto. Izletnice iz društva A će ulaziti u društvo B koje nema nagon za rojenje i ako je vreme povoljno i društvo B će dobiti nagon za rojidbu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   Sub Apr 18, 2009 6:56 pm

Dobijanje matica iz tihe zamene

Tiha zamena se može desiti u svako doba godine, od ranog proleća do kasno u jesen. Ne primećuje se spolja, a predstavlja problem ukoliko se desi rano u proleće ili kasno u jesen kada je oskudica sa trutovima.
Težnja pčelinje zajednice je da ima fizički sposobnu, zdravu, mladu i plodnu maticu. Čim se ovi uslovi naruše zajednica po prirodi stvari preduzima sve mere da maticu zameni zarad održanja vrste.
Po pretpostavci mnogih pčelara do tihe zamene dolazi usled nedostatka matične supstance (Batler, Simpson, Wais), a Figy tvrdi da se u tkivu matice taloži belančevina amiloid koja smanjuje funkciju centralnog i perifernog nervnog sistema, malpigijevih sudova, semene kesice.
Većina pčelara će se složiti da su matice iz tihe zamene najbolje.
A da bi matica iz tihe zamene zaista bila dobra potrebno je imati skup faktora. Takav skup je moguć samo u prirodnom staništu, ali u košnicama pre svega je potrebno da zajednica ima dosta kvalitetne hrane, puno mladih pčela, da je društvo u punoj snazi i da su pašni uslovi izuzetni.
Da bi prisilili pčele da krenu u tihu zamenu mnogi pčelari podležu nehumanim metodama sakaćenja matice. Video sam mnogo pčelara koji kidaju nogu, seku krilo, čupaju pipke,..
Kada se odstrani zadnji članak na nogama matice dolazi do defekta pošto nestaje uljani sekret tarzalnih žlezdi koje matica ostavlja na površini saća pomoću jastučića na stopalu. Da bi se sprečila izgradnja matičnjaka potrebno je prisustvo oba feromona, i feromona koji proizvode tarzalne žlezde na stopalima i feromona koji proizvode mandibularne žlezde. Nijedan samostalno nije dovoljan da se spreči gradnja matičnjaka (Free, J. B., 1987).
Onda, tiha zamena se može još izazvati tako što se matica stavi u kavez, a kavez učvrsti na donjem delu rama i tako ostavi nekoliko dana.
Pere-Mezonev u toku najjače paše pregrađuje plodište DB košnice sa matičnom rešetkom, deleći tako gnezdo na dva dela od kojih je samo jedan deo dostupan matici (npr. kod DB košnice 3 rama matici od 12).
Posle petnaestak dana većina ćelija u drugom delu gde nema matice ostaje prazna. Pčele tada ili zbog opterećenja mandibularnih i hipofaringealnih ili zbog nekih drugih faktora počinju da grade 2–3 matičnjaka koje obilno hrane i neguju.
Sve ove metode podstiču tihu zamenu na jedan, ipak neprirodan način.
Ako je poreklo matice dobro i ako se tiha zamena pojavi spontano, prirodno, za vreme dobre paše, ako ima trutova na pčelinjaku, onda takve matičnjake treba iskoristiti za dobijanje matica.
Kada su matičnjaci zatvoreni ili pred zatvaranje treba obeležiti datum. To je osmi dan starosti, a posle 6 dana (14-ti dan starosti) matičnjak je zreo za presađivanje u oplodnjak.
Ukoliko zateknete već zatvoreni matičnjak jedina mera zrelosti je „paučina“ ili „svila“ na slici 1.
Društvo će i dalje nastaviti da gradi matičnjake pa će se posle nekog vremena opet pojaviti zreo matičnjak za presađivanje u oplodnjak (slika 3). U dva tri navrata moguće je dobiti od 5–10 matičnjaka, ali pri svakom oduzimanju matičnjaka društvu treba dodati po ram zatvorenog legla iz koga se ležu pčele kako bi društvo zadržalo snagu. Društvu na kraju treba ostaviti 1 do 2 matičnjaka i konačno mu dozvoliti da izvrši zamenu.

[img][/img]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Matice po nagonima prirode   

Nazad na vrh Ići dole
 
Matice po nagonima prirode
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Slike iz prirode -prolece 2010
» On trazi nju i Ona trazi njega (oglasi licne prirode)
» Zimovka(Pyrrhula pyrrhula)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PČELARSKI FORUM :: TEHNIKA PČELARENJA :: TAJNE PČELARENJA-
Skoči na: