PČELARSKI FORUM

Forum za ljubitelje pčelarenja
 
PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:31 pm

Da bismo uspešno pčelarili, pored tehnologije pčelarenja neophodno je da poznajemo medonosne biljke i odlike pčelinjih paša. Tako ćemo pčelinje paše moći bolje da iskoristimo, seobom košnica ili setvom i sadnjom medonosnog bilja.

Ovim radom želimo da opišemo pčelinju pašu u i predložimo načine za njeno poboljšanje. Neki od rezultata tog poboljšanja mogu biti:
- Otklanjanje bespašnih perioda i stvaranje makar slabijih podsticajnih paša
- Jačanje polenske paše
- Jačanje svih podsticajnih paša
- Jačanje druge po važnosti paše i njeno pretvaranje u drugu glavnu pašu
- Stvaranje nove glavne paše.

Poboljšavanje pčelinje paše je težak i obiman zadatak koji se ne može sprovesti za kratko vreme. Sađenje medonosnog drveća daje rezultate tek posle nekoliko godina, a setva medonosnog bilja zahteva veliko angažovanje ljudskog rada, sredstava i obradivog zemljišta. I pored teškoća, ne smeju se potcenjivati mogući efekti takvih akcija. Dovoljno je potsetiti da pre 100 ili 150 godina u našim krajevima uopšte nije bilo bagrema a danas je to glavna pčelinja paša. Setva medonosnog bilja samo radi pčelinje paše najčešće nije ekonomična, pa treba iskoristiti bar još nešto: zrno (seme), silos - masu, seno, zelenišno đubrivo i drugo. Poboljšavanje paše je posebno važno u uslovima prenaseljenosti košnicama i može znatno doprineti da pčelinja društva budu jača a pčelarenje ekonomičnije.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:31 pm

Potrebe za medom

Jedno društvo srednje snage potroši godišnje do oko 80-100kg meda. Pčele ga koriste za sopstvenu ishranu i za odgajivanje legla. Da bi pčelarenje bilo rentabilno, potrebno je da unesu i višak meda za vrcanje. Ako postoji samo jedna glavna paša, pčele na njoj moraju da obezbede rezerve meda za zimu, bespašne periode i med za vrcanje. Ukoliko to nije moguće, potrebno je seliti na druge paše ili vršiti dopunsko prihranjivanje šećernim sirupom.

Potrebe za cvetnim prahom

Cvetni prah je praktično nezamenljiv za odgajanje legla. Jedno pčelinje društvo godišnje potroši oko 20-40kg cvetnog praha. Za izvođenje 1kg mladih pčela (približno 10.000 pčela) potrebno je oko 2,5-3kg meda i oko 0,9-1,5kg cvetnog praha. S obzirom da u jednoj ćeliji ima do 18 obnožica, ukupno 140-180mg polena, jedna ćelija polena je u proseku potrebna za razvoj jedne pčele. Tako naprimer, za odgajanje 5 ramova legla potrebno je 5 ramova sa cvetnim prahom, iste površine kao i leglo. Da nije tekućeg unosa, u pčelinjem društvu bi se teško našlo toliko ramova sa prahom.

Jedan LR ram 3/4 napunjen polenom sa obe strane ima oko 840g polena, a 3/4 napunjen DB ram oko 1100-1200g. Potrošnja polena po mesecima zavisi od količine legla u košnici. U proseku, može da iznosi: u febuaru 0,5-1kg, martu 2-3kg, aprilu 4kg itd. Pojednostavljeno, može se reći da koliko mladih pčela (u kilogramima) jedno društvo odgaji, toliko kilograma cvetnog praha mora da potroši.
Pčelari često olako shvataju rezerve polena i košnici, misleći da je med najvažniji i da polena uvek ima. I u krajevima gde ima dosta polena, dešava se da u toku kišnih i hladnih dana jaka društva potroše sve rezerve. Idealno bi bilo da u jesen u košnici bude 2-3kg polena, a to je 4-5 dobro ispunjenih LR ramova ili 3-4 DB rama. Sa takvom rezervom omogućen je izuzetan razvoj legla u rano proleće, a to je želja svakog pčelara.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:32 pm

Medonosne biljke

1) Najraniju pčelinju pašu kod nas čine leska, dren, vrba iva, visibaba, kukurek i šafran, obično u toku februara ili marta, nekad i ranije.
Leska daje samo polen, visokog kvaliteta. Jedan žbun leske srednje veličine daje do 50-60g polena. Dren daje polen i nektar, kao i visibaba i kukurek. Vrba iva je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda o hektaru i mnogo polena.
Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju a meda obično ima dovoljno.

2) Biljke koje cvetaju u martu a nastavljaju cvetanje u voćnoj paši. To su jagorčevina, divlji zumbul, ljubičice, a od drveća jova, i one daju uglavnom polen. Mala mrtva kopriva, korovska biljka po njivama, daje dosta nektara i polena, kao i čestoslovica i podbel. Od drveća, javor, dren, vrba iva i žalosna vrba daju nektar i polen.
Ni ovih biljaka na našem području nema dovoljno.

3) Biljke koje čine voćnu pašu i druge koje cvetaju u vreme voćne paše.
Najranije cvetaju kajsije, obično krajem marta, pa dženerike. Daju do 40 kg/ha meda i puno polena.
Trešnje cvetaju nešto kasnije i vrlo su medonosne, a takođe i breskve i višnje. Sve šljive nisu podjednako medonosne i privlačne za pčele ali ih u našem kraju ima mnogo. Jabuka je vrlo medonosna i dobro zastupljena.
Voćke u proseku daju 20-40 kg/ha meda i oko 5-10 kg/ha polena. Od najvećeg značaja za pčele su dženerika, trešnja, šljiva i jabuka.
Od drveća i žbunja u to vreme cvetaju trnjine, divlji kesten, razno ukrasno šiblje, topole i breze. Najmedonosnije su vrbe, koje daju do 100 kg/ha meda i puno cvetnog praha. Ponegde se gaji perko (kupusna uljana repica), koji odlično medi i daje mnogo nektara i polena (do 100 kg/ha).
Biljaka iz ove grupe u celini ima dovoljno za podsticajnu pašu. Radi što boljeg razvoja društava dobro bi bilo da ih je još više, pogotovu onih najranijih - kajsije i dženerike.

4) Biljke koje cvetaju između voćne i bagremove paše.
To su dunja, mušmula, divlji kesten, glog, crni i beli jasen, breza, hrast, orah, dud. Klen i uopšte javori su vrlo medonosni i daju preko 200 kg/ha meda ali ih nema mnogo. Od zeljastih biljaka odlično mede mrtva kopriva i livadska žalfija. Počinju da cvetaju i divlje ruže, deteline, gavez, ljutić.
Biljke iz ove grupe u našem kraju su nedovoljno rasprostranjene pa često nastaje skoro pravi bespašni period.

5) Bagremova paša
Bagrema kod nas ima skoro svuda. Daje od 300 do 1000 kg/ha meda, zavsno od uzrasta i uslova medenja. Zbog velike rasprostranjenosti i odličnog medenja, predstavlja glavnu pčelinju pašu koja retko podbacuje.
Površine pod bagremom zadovoljavaju potrebe pčelinjih društava a omogućavaju i dosta meda za vrcanje.
U to vreme počinju da cvetaju i bela detelina i pitoma malina.

6) Biljke koje cvetaju posle bagremove paše
Tu spadaju bela detelina, smilja i druge deteline, seruša, majčina dušica, crni slez, a od žbunja bagremac, kupina, divlja ruža, razno ukrasno šiblje. Divlje kupine daju 25-40 kg/ha meda a pitome do 200 kg/ha. Od drveća, cveta gledičija, zatim lipa, kiselo drvo.
Sve te zeljaste i drvenaste biljke su vrlo medonosne ali ih nema na većim površinama, osim na nekim užim lokalitetima, gde mogu da daju i med za vrcanje. Zajedno sa biljkama koje cvetaju kasnije, one čine livadsku pašu.

7) Biljke letnje paše koje cvetaju krajem juna, u julu, sve do avgusta.
Najznačajnije su kokotac, palamida, razni drugi korovi, majčina dušica, vranilova trava, beli bosiljak, deteline. Od gajenih biljaka medonosne su tikve, lubenice, krastavci, suncokret, a kukuruz daje samo polenov prah.
Od drveća cveta samo ono u parkovima - katalpa, kelrajterija, sofora i evodija.
Biljaka ove paše nema dovoljno, osim pojedinih godina na nekim lokalitetima kada daju livadsku pašu. U slučaju suše, u to doba obično vlada bespašni period.

Cool Biljke jesenje paše (avgust, septembar, oktobar)
Od zeljastih biljaka cvetaju deteline, nana, vodopija, beli bosiljak (vrlo malo ga ima), razno baštensko cveće, posebno astra i zlatnica. Od žbunja cveta ukrasno šiblje, posebno je medonosan biserak ali je vrlo retko zastupljen.
Bilje koje čine ovu pašu su malo rasprostranjene. Za pčele je u to doba najznačajnija polenska paša zbog pripreme za prezimljavanje.

9) Biljke koje daju medljiku
Od tih biljaka, kod nas je najviše hrasta koji može dati 300-400 kg/ha medljike, a mnogo manje je bora, koji po literaturi daje do 500 kg/ha ali koji u našim krajevima praktično nikada ne medi. Medljiku povremeno daje i drugo drveće, pa i voćke, ali su te količine skoro zanemarljive. Jela i smreka nema u površinama pod šumama kod nas, ali se češće opaža pojava medljike na izdvojenim stablima početkom leta. Pogodni uslovi da bi se javila medljika su da jesen bude topla, zima blaga (da biljne vaši uspešno prezime), zatim da proleće i početak leta budu kišoviti a leto da bude sa visokim temperaturama i bez padavina.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:33 pm

Mogućnosti poboljšanja pčelinje paše

1) Setva poljoprivrednih medonosnih kultura i sađenje medonosnog drveća i žbunja u voćnjacima.
Naročito se preporučuju perko i uljana repica, bela i crvena detelina, smiljka, facelija i suncokret. Takođe i heljda i slačica, koje imaju vrlo kratku vegetaciju. Od lekovitih biljaka se mogu gajiti: nana, žalfija, timijan, origano, beli slez, valerijana. Posebno je medonosan borač.
Treba saditi sve voćke, a posebno trešnje, jabuke, kajsije, dunje i višnje, a od žbunastih: maline, kupine, ribizle i lesku. Pitomi kesten bi mogao da uspeva u našem kraju, tamo gde je zemljište humusno, duboko i bez krečnjaka.

2) Sadnja medonosnog drveća i žbunja u zaštitinim pojasevima, pored puteva, vodosnabdevališta, u naseljenim mestima, na neiskorišćenim zemljištima, u šumama.
Posebno se preporučuju za sađenje: dren, leska, vrba iva, žalosna vrba, dženerika, glog, divlja trešnja i jabuka, bagrem, gledičija, sofora, evodija, biserak, divlji i pitomi kesten, srebrnolisni javor, klen, lipa, katalpa, kelrajterija, sirijska ruža, jarebika, bagremac, jasen, trnjina, crnjuša i td.
Od zeljastih se preporučuju: kokotac, lisičji rep, livadska žalfija, pitoma žalfija, visibaba, šafran, astra, cigansko perje.

3) Poboljšavanje prirodnih livada podsejavanjem trava i đubrenjem
Za podsejavanje su najpogodnije: bela detelina, smiljka, livadska žalfija, maslačak i seruša.
Lučenje nektara se najviše povećava dodavanjem fosforno-kalijumovih đubriva (do 90% povećanje), a azotnim do 18%.

4) Uključivanje medonosnih biljaka u jednogodišnje i višegodišnje kulture za ishranu stoke (gajenje sa drugim kulturama)
Najpogodnije je kukuruz sejati sa suncokretom za silažu i zelenu hranu, esparzetu i deteline, faceliju i deteline, kukuruz sa jednogodišnjim kokotcem, kokotac i deteline.

5) Setva medonosnih biljaka na neiskorišćenom zemljištu, među voćem i za zelenišno đubrivo
U voćnjaku se mogu sejati borač, facelija i kokotac. Kokotac je pogodan za zemljište koje se uvodi u kulturu jer ga obogaćuje azotom. Za zelenišno đubrivo su najpogodnije facelija, heljda, slačica i kokotac.

6) Produženje cvetanja putem setve u više rokova, setve pre zime i košenjem u više navrata.
To posebno važi za faceliju, slačicu, heljdu, belu detelinu i kokotac.

7) Setva posle žetve pšenice ili pod pokrovom neke biljke za stočnu hranu ili zelenišno đubrivo
Za setvu posle žetve pšenice, ječma, vađenja krompira i drugog povrća najpogodnije su heljda, facelija, slačica i perko.

Cool Selekcija medonosnog bilja koje u određenom području daje najviše nektara i najduže cveta i td.
Sađenjem mađarskog bagrema koji cveta posle cvetanja domaćeg bagrema produžava se bagremova paša.
Biranjem krupnijeg semena dobijamo biljke koje više mede. Naprimer facelija iz krupnjeg semena daje do 30% više meda u odnosu na onu iz sitnog.

9) Bolje agrotehničke mere
Primenom boljih agrotehničkih mera povećava se medonosnost gajenih biljaka.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:34 pm

Poboljšavanje pčelinje paše po kalendaru cvetanja

Dajemo predlog za poboljšavanje pčelinje paše setvom i sađenjem biljaka navedenim po kalendaru cvetanja

februar / mart
Leska, dren, vrba iva, vidibaba, šafran, crnjuša

mart / april
Žalosna vrba, bela vrba, kajsija, dženerika, srebrnolisni javor, jova, japanska dunja, crnjuša

april
Trešnja, jabuka i drugo voće, perko, bela vrba, javor, jasen, trnjina, ribizle, divlji kesten

maj
Bagrem i kasni (mađarski) bagrem, malina, bagremac, glog, dunja, mušmula, facelija, livadska žalfija

jun / jul
Bagremac, gledičija, lipa, pitomi kesten, katalpa, biserak, sofora, evodija, kelrajterija, kupina.
Od zeljastog bilja: deteline, facelija, seruša, kokotac, slačica, heljda, razno lekovito bilje, suncokret, cigansko perje, lisičji rep.

avgust / septembar / oktobar
Facelija, slačica, heljda, deteline, suncokret, borač, biserak, astra, sirijska ruža.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki



Broj poruka: 231
Datum upisa: 01.12.2008
Lokacija: BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 5:34 pm

Zaključak

1) Pčelinjim društvima treba obezbediti dovoljno meda i cvetnog praha i ne dozvoliti da u tome oskudevaju. Ukoliko u okolini postoji dobra nektarska i polenska paša tokom cele godine, pčelinja društva će se sama snabdeti. Ukoliko ne postoji, potrebno ih je seliti na druge paše i raditi na poboljšanju paše u okolini baznog pčelinjaka ili ih prihranjivati. U slučaju nedovoljne paše, neophodno je prihranjivanje šećernim sirupom i davanje sačuvanih rezervi meda i polena iz prethodnih bogatijih paša.

2) Pčelari treba da dobro upoznaju medonosno bilje i pčelinje paše svog kraja i da tim uslovima prilagode način pčelarenja. Takođe, na osnovu toga treba da odluče koje pčelinje paše bi trebalo poboljšati setvom i sadnjom medononsog bilja.

3) Pčelarima se preporučuje da koriste sve navedene mogućnosti za poboljšavanje pčelinje paše. Posebno je značajno da udruženi pčelari i Društvo pčelara stalno i organizovano rade na poboljšavanju pčelinje paše. Sa Šumskom sekcijom i Savezom gorana bi trebalo da se udruže u pošumljavanju neiskorišćenih površina i šumskog zemljišta, a sa poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama u vezi setve lekovitog, industrijskog i krmnog medonosnog bilja.

4) Pčelarima koji imaju obradivo zemljište i mašine za obradu zemlje, može se preporučiti setva medonosnih lekovitih, industrijskih i krmnih biljaka, koja može dati dobre komenrcijalne efekte i istovremeno biti značajna pčelinja paša.

5) Radi dobre podsticajne paše od neke biljke, za svaku košnicu na pčelinjaku u okolini treba da bude bar 2-3 stabla te biljke ili 1-2 ara neke zeljaste medonosne biljke. Radi dobijanja meda za vrcanje, taj odnos treba da bude mnogo veći.

6) Može se preporučiti proizvodnja semena i sadnica medonosnog bilja u komercijalne svrhe, što takođe utiče na poboljšavanje pčelinje paše.



Literatura:
1. Taranov i drugi autori "Učebnik pčelovoda", Moskva 1973.
2. Poliščuk, Pilipenko "Pčelovodstvo", priručnik, KIjev 1990.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
postar



Broj poruka: 127
Datum upisa: 25.01.2009
Godina: 53
Lokacija: Sarajevo /kod Breze

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 8:46 pm

Bravo Zaki sa tvojim tekstovima se zadrzim dosta dugo na ovom forumu, još da je i Ratko bar malo aktivni bilo bi puno ljepše. Pozzzzz
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Admin
Admin


Broj poruka: 67
Datum upisa: 21.10.2008
Godina: 47
Lokacija: Starčevo

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Sre Mar 25, 2009 10:28 pm

Veruvali ili ne ja sam svakodnevno na forumu i sve pročitam šta se napiše . Puno zanimljivih stvari sam pročitao od svih vas , ali me izvinite pošto sam u jako velikim problemima pa sam malo u autu .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://med-polen.goo-boys.com
postar



Broj poruka: 127
Datum upisa: 25.01.2009
Godina: 53
Lokacija: Sarajevo /kod Breze

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Ned Mar 29, 2009 8:36 pm

OK samo se ti nama javi da si ziv, i ako sta mozemo pomoc reci. Zato smo tu. Pozzzzzzzzzzzzzz
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Владимир Мирчетић



Broj poruka: 3
Datum upisa: 28.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Čet Maj 28, 2009 4:58 pm

Поздрав свим пчеларима. Ја сам из Крагујевца и после недавне смрти оца преузео сам бригу о пчелињаку, управо пред багремову пашу која је у мом селу и једина главна паша. Остало се своди углавном на нешто воћа и међе, јер је већином обрађено земљиште. Планирао сам да у шумици иза пчелињака посадим липе, а на хектар њиве испред посејем неку од медоносних култура. У пчеларској задрузи у Крагујевцу добио сам информацију да липа наводно уопште не меди у шумадији и да је то заблуда пчелара који је непотребно саде. Молио бих да ми неко да савет о томе и зна ли се уопште у којим условима липе луче нектар. Унапред хвала
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko



Broj poruka: 134
Datum upisa: 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše   Čet Maj 28, 2009 8:12 pm

Pozdrav Vladimire i dobrodošli u naše malo (za sad) društvo Very Happy

Pravo da vam kažem ne znam (za sad) kako se "ponaša" lipa u Šumadiji...sumnjam da ne "medi"ali sve je moguće Crying or Very sad

Ovde kod mene u BG sam primetio da divno i intenzivno miriše...ali nema pčela,što opet (nažalost) nije čudno zbog gradske sredine...
Nisam nikakav stručnjak ali mislim da dok ima jakog i lepog mirisa lipe mora da ima i nektara za pčele...ili su izmislili neke podvrste od kojih nema vajde
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Medonosno bilje i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PČELARSKI FORUM ::  :: -