PČELARSKI FORUM

Forum za ljubitelje pčelarenja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!   Čet Dec 04, 2008 1:06 am

Uklanjanje legla i borba protiv varoe



U leto 2003. godine na jednom oglednom pčelinjaku u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, dr Hubert Schuster (poststelle@lnjg.bayern.de) izvršio je uporedno ispitivanje uklanjanja legla i tretiranja kiselinama da bi se utvrdila efikasnost ovakvog postupka u suzbijanju varoe ali i uticaj na prezimljavanje pčelinjih društava.

Za ovo istraživanje odabrana su 32 pčelinja društva ujednačene snage u nastavljačama tipa Zander (Cander), koja je nešto manjih dimenzija nego LR košnica. Količina legla i jačina društava utvrđena je neposredno pre postavljanja ogleda, 4. avgusta 2003. godine, i po završetku ogleda, 7. septembra 2003. Konačan pregled i ocena uspešnosti prezimljavanja izvršeni su 30. aprila 2004. godine.

Iz 24 pčelinja društva 4. avgusta 2003. uklonjeno je i uništeno leglo iz najvećeg broja okvira. Iz onih okvira koji su sadržali malo legla, izvršeno je isecanje samo tog dela saća, a sva društva su svedena na jedno plodišno telo i od njih su formirane 3 grupe:

Grupa 1: Jednokratno tretiranje sa 30 ml 3,5%-nog rastvora oksalne kiseline;

Grupa 2: Jednokratno prskanje sa 90 ml 15%-nog rastvora mlečne kiseline;

Grupa 3: Jednokratna primena 18 ml 60%-nog rastvora mravlje kiseline isparavanjem preko kuhinjske sunđeraste krpe.

Ostalih 8 pčelinjih društava sa oba nastavka i svim leglom (kao kontrolna grupa) tretirana su 60%-nim rastvorom mravlje kiseline takođe isparavanjem iz sunđeraste kuhinjske krpe, ali u tri maha: 8, 14. i 21. avgusta. Brojanje opalih varoa ispod mreže kod svih grupa u ogledu vršeno je 14, 21. i 25. avgusta.

Sva pčelinja društva su 11. novembra podvrgnuta naknadnom tretiranju sa po 25 ml 3,5%-nog rastvora oksalne kiseline putem nakapavanja. Još jedno tretiranje preparatom Perizin izvršeno je 10. decembra i to nakapavanjem 25 ml po jednom pčelinjem društvu. Brojanje varoe kod oba naknadna tretiranja vršeno je nakon sedam dana.



Delovanje tretmana na varou



Prilikom letnjeg tretiranja opalo je značajno više varoe kod kontrolne grupe nego kod grupa u kojima je uništeno, odnosno uklonjeno leglo. Time je pokazano da je najveći deo varoa kod tri grupe uklonjen sa leglom, što se jasno može videti u priloženom grafikonu. Između oglednih grupa u pogledu broja opalih varoa nije bilo statistički značajne razlike. Najveći broj varoe nađen je prilikom prvog brojanja, 14. avgusta, a 25. avgusta ih uopšte nije bilo.

Kasno tretiranje u jesen pokazalo je izmenjenu sliku. Pčelinja društva tretirana mravljom i oksalnom kiselinom (grupe 1 i 3) imale su značajno više opalih varoa nego grupa 2 (mlečna kiselina) i kontrolna grupa. Pretpostavlja se da te razlike ne bi bilo da je izvršeno još jedno letnje tretiranje mravljom i oksalnom kiselinom.



Uticaj uklanjanja legla i tretiranja na pčelinja društva



Što se tiče količine legla nakon 4 nedelje u društvima od kojih je na početku eksperimenta oduzeto leglo u odnosu na kontrolnu grupu, razlike nije bilo. Isto važi i za razliku između tri grupe od kojih je oduzeto leglo. Pčelinja društva su u relativno kratkom roku nadoknadila gubitak legla.

U aprilu 2004. godine pojavila se značajna razlika u tom pogledu. Kontrolna grupa, od koje nije oduzimano leglo imala je statistički značajno više legla nego tri ogledne grupe. Iako takva razlika nije postojala u prethodnom septembru, pokazalo se da se kontrolna grupa bolje i kvalitetnije pripremila za prezimljavanje, i da je odgajila kvalitetnije pčele.

Kod izimljavanja je došlo do gubitaka i to samo u oglednim grupama, ne i u kontrolnoj. U grupama koje su tretirane mlečnom i oksalnom kiselinom ostalo je po jedno pčelinje društvo bez matice. Jedno pčelinje društvo tretirano oksalnom kiselinom je toliko oslabilo da se svelo na 2,5 okvira pčela, pa je moralo da bude likvidirano. Iz grupe tretirane mravljom kiselinom, jedno pčelinje društvo uginulo je tokom zime. U kontrolnoj grupi nije bilo nikakvih gubitaka.



Preporuka umesto zaključka



Rezultati su pokazali da se u godinama sa relativno malo varoe ne postiže nikakva prednost uklanjanjem legla u borbi protiv varoe. Pčelinja društva od kojih je oduzimano leglo pretrpela su veće gubitke i izašla iz zime znatno slabija nego kontrolna grupa. To je izgleda povezano sa intenzitetom zaraženosti varoom. Autor istraživanja primećuje da je osnovano pretpostaviti da se oduzimanjem legla ranije u toku sezone, u prisustvu veće zaraženosti, mogu dobiti pčele koje će uspešnije prezimiti. Naravno, to podrazumeva efikasno naknadno tretiranje pčelinjih društava. Sve ovo zavisi od trajanja letnje paše i poslednjeg oduzimanja mednog viška.


Poslednji izmenio Žeki dana Pet Mar 27, 2009 6:41 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!   Čet Dec 04, 2008 1:08 am

Oksalna kiselina se kupuje isključivo u veterinarskim apotekama, u originalnom pakovanju. Trudite se da datum proizvodnje bude što skoriji, mada joj je zvanični rok trajanja 3 godine. Preporučujem vam da kupite manje pakovanje od 200 ili 500 grama, tj. onoliko koliko vam treba. Po jednom društvu se potroši oko jednog grama, možda nešto više kod najjačih društava (do 1,5 grama), pa neka vam to bude orijentir koliko treba da kupite.
Ovde ću opisati samo jednu metodu primene: Nakapavanje pčela tokom zime, kad nema legla, rastvorom oksalne kiseline i šećera u destilovanoj vodi.
Obradiću metodu spravljanja jednog litra lekovitog sirupa. Rastvor se pravi na sledeći način. Kupite destilovanu vodu. Odmerite 600 mililitara destilovane vode koju ćete pomešati sa 600 grama šećera. Nakon mešanja, dobićete približno jedan litar sirupa. Sirup zagrejte na temperaturu tela, tj. između 35 i 40 stepeni Celzijusovih. Ako ne želite da koristite termometar, zagrevajte ga sve dotle dok njegova temperatura bude tolika da ne možete u rastvoru da držite prst tokom dužeg vremenskog perioda.
Kad to učinite, sipajte sirup u plastičnu flašu od PET ambalaže ili u flašu od stakla zapremine dva litra. Na grlić flaše stavite suv levak i u njega naspite 35 g oksalne kiseline. Inače, oksalna kiselina je u kristalu, veoma nalikuje šećeru, a veličina kristala varira od proizvođača do proizvođača. Veličina kristala uopšte nije bitna. Bitno je da je šećerni sirup topao. Kada kristali oksalne kiseline propadnu kroz levak u flašu, zatvorite je i snažno mućkajte sve dok više nema nerastvorenih kristala koji bi se taložili na dno flaše kad prekinete sa mućkanjem. Time je priprema rastvora završena.
Sada rastvor sipajte u plastični sud sa širokim grlom, kako bi bez tehničkih problema uvlačili u špric ili dozator odgovarajuću količinu oksalne kiseline. Za nakapavanje oksalne kiseline po pčelama preporučujem korišćenje šprica od 50-60 ml bez igle. Početnicima preporučujem da stave iglu širokog promera, jer je rastvor gust, pa bi pošto nemaju iskustva, moglo da im se desi da izvrše preveliki pritisak na klip te da prosipaju veću količinu rastvora tokom tretmana. Mogu se koristiti i razni dozatori (slični onom kojim se daje Perizin). Lep i jednostavan dozator pravi u Srbiji Miloš Milosavljević iz Baljevca na Ibru.
Prilazite košnici pri temperaturi od +3 do +10 stepeni, ne više od toga. Jer, snaga društava se procenjuje u tom opsegu temperatura, i za taj opseg je predviđena odgovarajuća doza. Sada je najteže odrediti snagu društva. To se čini otvaranjem košnice i uvidom u zauzeće ulica od strane pčela. Kod košnica dubokih okvira (DB, pa i LR) to može biti problem, naročito ako je pčelar obezbedio dobru zimnicu od više od 10 centimetara, pa se pčele i ne vide. Kod onih koji imaju mrežastu podnjaču, situacija je mnogo jednostavnija. Izvuku fioku, i pogledaju u ulice. Tamo gde je mrak, tu su pčele, a gde je svetlost, tu nema pčela. Kod Fararove košnice je mnogo lakše, skidate nastavke dok ne presečete klube, koje je u ovoj košnici uvek u dva nastavka. Tretirate samo donji deo klubeta, a pčele će oksalnu kontaktom (kretanjem kroz klube) preneti i gornjem delu kad vratite gornji nastavak. To se lepo vidi i na filmu na ovom sajtu: http://www.pcelinjak.com/content/view/291/232/
Kod određivanja snage društava, treba znati da se određuje broj punih ulica pčela, a ne broj ulica u kojima se nalaze pčele (koji je najčešće mnogo veći). Puna ulica je ona ulica gde 80% njene dužine zauzimaju pčele na pomenutoj temperaturi. Pošto nisu sve ulice pune, aproksimativno preračunajte koliko ih je punih. Kad dobijete tu cifru, pomnožite je sa 5 ml rastvora po ulici i dobićete ukupnu potrebnu količinu. Svu količinu uvucite u špric i tretirajte. Ravnomerno nakapavajte po pčelama, vodeći računa da date više ulicama gde je i pčela više. Pri tom vodite računa o činjenici da u ulici koja je duplo veća od neke druge ulice (gledano odozgo iz pčelareve perspektive) nema duplo više pčela, već četiri puta više pčela (nego u duplo kraćoj ulici), pa toliko više i treba dati rastvora.
Kod tretmana vodite računa o tome da kapi rastvora oksalne moraju da padaju na pčele, a ne na satonoše, saće, podnjaču, poklopne daske i krovove. Sve što ne padne na pčele, smatrajte da nije dato. Jer, vi možete u košnicu da stavite lonac sa 5 litara sirupa, ali nijedna varoa neće pasti. Rastvor oksalne deluje kontaktno i pčele ga raznose do svojih drugarica krećući se klubetom i dodirujući se sa njima, pa tako vrlo brzo svaka pčela i svaka varoa dodje u kontakt sa rastvorom. Pčele u startu probaju rastvor, ali zbog njegove neverovatne kiselosti (oksalna daje najkiseliji rastvor od svih kiselina, pH=1), to više ne čine i sloj rastvora ostaje jako dugo na pčelama, i više od dva meseca. Da je delovanje kontaktno dokazano je tako što su standardni rastvor neutralisali nekom bazom, pa više nije bio kiseo, iako je oksalna u njemu bila u istoj količini. Tada je efikasnost pala za 90% i svela se približno na prirodno uginuće varoe. Takođe, utvrđeno je da u uginuloj varoi nema oksalne kiseline ni u tragovima. Oksalna se nalazi samo na njenim >šapama<, tj. ambulakrama kojima se kači za pčele, i na njenim >ramenima<, tj. levom i desnom boku, kojim dodiruje tergite dok se zavlači ispod njih.
Tretman je dobro obaviti pri vlažnom vazduhu, naročito ako meteorolozi najavljuju vlažno vreme (magla, kiša) i narednih dana, jer je tada efikasnost oksalne nešto veća.
Mnogi pitaju koja je uloga šećera u rastvoru. Dva su razloga za njegovu primenu. Baš ova preporučena količina šećera obezbeđuje stabilnost rastvora oksalne. Jer, da je šećera manje, došlo bi do ponovne kristalizacije oksalne kiseline i efekat bi izostao, tj. bio bi manji. Duplo manja količina šećera, recimo, smanjuje efikasnost za oko 20%. Druga uloga šećera je njegova higroskopnost, pa pije vlagu iz vazduha, tako dugo održavajući vlažnost površine tela pčele, pa oksalna bolje deluje. Zato je i važno tretirati kad je visoka vlažnost vazduha.
Postoje pčelari koji se plaše otvaranja košnice na temperaturi ispod 10 stepeni. Razloga za strah nema, ali njih je teško ubediti. Ja lično najviše volim da tretiram na temperaturama od 4 do 6 stepeni, jer su tada pčele jako mirne i ne uznemiravaju me u radu. Ali, i za njih postoji rešenje. Oni koji imaju mrežaste podnjače, treba da ih očiste na dvadesetak dana pre tretmana i da čekaju. Na pčelinjak dolaze kad je temperatura znatno veća i >po njihovoj volji<, tj. kad je u toku pročisni izlet, recimo. Onda prvo izvade fioku, u kojoj se sada vidi koliko ima pčela i gde se nalaze, jer su pčele otklapale med i poklopčići su padali na podnjaču, tačno ocrtavši dužinu i položaj ulica pčela. Pre otvaranja košnice, na osnovu podnjače, procenjuju koliko ima punih ulica pčela, uvlače u špric potrebnu količinu lekovitog sirupa, otvaraju košnicu i tretiraju na isti način kao i na hladnoći. Sad su se pčele raštrkale po saću, ali to nema nikakve veze. Pokušajte da prilično ravnomerno naprskate pčele po ulicama. One će uveče opet formirati klube i neće biti nikakvih problema.
Kad se tretman završi, košnica se zatvara i to je to. Opadanje varoe se prati najviše 15 dana. U tih 15 dana pašće otprilike 90% varoa koje će inače da padnu, a padaće narednih 2-3 meseca, iz dana u dan sve manje i manje, ali će padati zaista jako dugo.
Ako ste odredili dobru dozu, efikasnost oksalne kiseline ne može biti manja od 90%. Kako da znate da li treba još nečim tretirati? Krajnje jednostavno. Naučnici kažu da društvo u proleće ne sme da uđe sa više od 50 varoa. A efikasnost oksalne je 90%. Ako je od oksalne palo 450 varoa, onda je u košnici ostao deveti deo od 450, a to je 50 varoa. Znači, neki maksimum. Prema tome, ako od oksalne padne do 450 varoa, nema razloga za nekim drugim tretmanom. Ako padne više od 450 varoa, onda bi trebalo još nečim tretirati. Oksalna ne sme da se ponovi jer se jednoj generaciji pčela sme dati samo jednom, a zimske pčele žive jako dugo. Zato je najbolje primeniti Apitol po uputstvu.
Što se tiče zaštite pčelara, treba ispoštovati zakonske propise vezane za rad sa opasnim materijama. Treba znati da je rastvor jako slab i da ako i kapne na kožu, samo treba to mesto dobro oprati dugim pranjem vodom i sapunom i neće doći ni do crvenila. Najopasnija je oksalna kiselina u kristalu koja nikako ne sme da dodirne kožu. Zato vam preporučujem da vam neko stručno lice odmeri potrebnu količini oksalne (apoteke, hemijske laboratorije i slično). Obavezno nosite naočare da slučajno ne bi štrcnuli oksalnu u oko, jer je to jako opasno. Ako se to desi, prvo obezbedite slobodan tok vode preko oka tokom 15 minuta, pa tek onda idite kod lekara. Osećaj je neprijatan, ali to vam je najvažniji lek, da voda ispere rastvor oksalne. Obavezno nosite i pčelarsku masku, jer nakapana pčela može da uzleti i da vas ubode, noseći na sebi oksalnu. Onda bi morali da prekinete posao, da se operete, i samo gubite vreme.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!   Čet Dec 04, 2008 1:11 am

Eksperiment letnjeg tretiranja varoe oksalnom kiselinom

Odavno je nauka dokazala, a mi na pčelinjacima i u praksi potvrdili izuzetnu efikasnost zimskog tretmana oksalnom kiselinom. Međutim, opšte je poznata moja ideja (još od okruglog stola na prošlogodišnjoj tašmajdanskoj izložbi) o letnjem tretiranju varoe oksalnom kiselinom. Valjalo je celu stvar proveriti što sam i učinio, a zajedno sa mnom i nekoliko zainteresovanih pčelara širom Srbije, koji su ovo istraživanje učinili značajnijim i validnijim. Istraživanje je zasnovano na dostupnim naučnim saznanjima, ali je tretman obavljen leti, kada u košnici još ima legla. Prvobitna ideja je bila da tretiram samo polovinu pčelinjaka eksperimentalno, ali sam ipak odlučio da žrtvujem ceo pčelinjak (u slučaju da oksalna kiselina ne da odgovarajuće rezultate). Smatrao sam da ovu ideju treba proveriti, a ko bi drugi prihvatio da to uradi tako mazohistički, ako ne ja sam. Tretirao sam 9. i 11. avgusta svih 60 društava na mom pčelinjaku. Primenjen je šećerni rastvor 1:1 (600 g šećera u litru rastvora), tako što je pomešan 1 kg šećera sa 1 litrom vode. Na litar dobijenog rastvora sipano je 35 g dihidrata oksalne kiseline. Primenjena je metoda nakapavanja (prosečno oko 75 ml lekovitog rastvora po normalno razvijenom društvu, dok se raspon kretao, zavisno od snage zajednica, od 50-110 ml).
Broj opale varoe sam brojio svaki dan, kada je to bilo izvodljivo, a kada nije pravio sam pauze, jednu od pet (kratak godišnji odmor), a jednu od osam dana (Kongres Apimondije). Rezultate možete pogledati u tabeli, a onda bih analizirao važne momente. Napominjem da brojanja koja su vršena na nekoliko dana ne smatram validnim, jer je očigledno da insekti nose varoe. Zato u rubrici o prosečnom padanju stoji znak pitanja tamo gde je očito da je varoa morala da padne u većem broju od izbrojanog, ali "nije", pošto su je očigledno insekti odneli. Samo svakodnevno brojanje tokom leta može dati upotrebljive podatke. Još bi bilo bolje brojanje na 12 sati. Tokom zime insekata nema, pa se može brojati u razmaku od desetak i više dana.
Padanje varoa od oksalne kiseline brojao sam 27 dana. Poslednjih dana, sasvim neočekivano, broj dnevno opalih varoa se ustalio. Kao što ste videli iz izveštaja sa Apimondije, tako nešto se nije moglo očekivati, pošto prema naučnim podacima oksalna data tokom leta ispari iz košnice za svega nekoliko dana (doduše, u toploj Italiji). Međutim, i posle 27 dana nije bilo tendencije opadanja efikasnosti. Na žalost, ta kontinuirana "efikasnost" pokazala se nedovoljnom. Doduše, pitanje je koliko bi varoa prirodno opadalo dnevno i da nijedan preparat nije primenjen, pa bi i to trebalo imati u vidu prilikom razmatranja podataka iz tabele.
Bilo je očigledno da je oksalna imala sasvim dovoljno vremena da za 27 dana obavi svoje. Sada je trebalo odabrati preparat za kontrolu, ali tu nije bilo mnogo izbora, na moju žalost. Tako se na moj pčelinjak, silom prilika, posle mnogo godina (poslednji put sam amitraz primenio 1993. godine) privremeno vratio amitraz. Jer, drugog izbora za kvalitetnu kontrolu nisam imao, a bilo je nužno proveriti tretman oksalnom kiselinom, i eventualno koliko toliko spasiti društva, ako nije bilo željenih rezultata. Rezultate možete pogledati u tabeli ispod teksta. Još jednom se potvrdila činjenica da je svako društvo priča za sebe.
Ispitivana grupa društava predstavlja proizvodne zajednice sa starim maticama, koje ničim nisu uznemiravane cele godine. Važno je napomenuti da je na ostatku pčelinjaka bilo mnogo manje varoe, jer je većina društava razrojavana, od nekih je uzimano leglo, od nekih pčele. Kod rojeva skoro da nema padanja varoe. Kod svih ovih društava nisam brojio opadanje od oksalne, ali je opadanje od amitraza (orijentaciono brojanje, procenjivanje) bilo mnogo manje (za čak 75,7% manje) nego na eksperimentalnom delu pčelinjaka.
Iako je teško utvrditi efikasnost bilo kog preparata tokom perioda legla (zbog nemogućnosti utvrđivanja broja preostalih varoa), procenjujem da se ukupna efikasnost kretala na nivou koji nam je saopštio Nanetti na Kongresu Apimondije, oko 40-50%, što je za ovaj period apsolutno nedovoljno.
Zaključak je jednostavan. Oksalna kiselina primenjena leti u gore navedenoj dozi, u optimalnim uslovima primene (visoka vlažnost vazduha sa temperaturom vazduha uglavnom ispod 30 °C), ne obara dovoljan broj varoe. Efikasnost zavisi od društva do društva, ali ne postiže neophodan nivo za ovo doba godine (od bar 90%). Nameće se činjenica da ona može biti od značajne pomoći u letnjem suzbijanju varoe, ali nikako kao jedini preparat. Iz spektra za moderan svet prihvatljivih preparata, kao dopunu možemo izabrati mravlju kiselinu i timol (ne zna se koji je skuplji i koji zahteva više iskustva). Iz spektra hemijskih preparata, većina pčelara bira amitraz (relativno jeftin i efikasan), sam ili u kombinaciji sa fluvalinatom. Iako imperativ današnjice i beskompromisni zahtev sutrašnjice traže primenu prvonavedenih preparata, pčelari se uljuljkuju u "blagodetima" efikasnog amitraza smatrajući ga "lekom" izbora. To može biti mač sa dve oštrice, s tim što obe mogu biti opasne. Kao prvo, pojavljuju se naučni izveštaji o sojevima varoe otpornim na amitraz, što će se nekada sigurno dogoditi i kod nas, ako već nije. Kao drugo, možemo očekivati donošenje zakonskih propisa koji će onemogućiti nabavku, ako ne i primenu amitraza. Onima koji do tog trenutka nisu stekli iskustva sa drugim preparatima, trebaće bukvalno godine da steknu odgovarajuće iskustvo koje će obezbediti stabilnost u efikasnosti. Čini se najboljom preporukom stav da preparate treba umereno i mudro kombinovati, sve više bežeći od tzv. "teških" hemikalija. Budućnosti radi.
Pravi put leži u tzv. integralnoj borbi protiv varoe, koja se ne oslanja isključivo na hemikalije, već podrazumeva i mnoge druge mere. O tome će se tek pisati. Ali unapred treba da znate da je to najteži put, koji zahteva najviše odricanja i mnogo, mnogo znanja i muke.
Možda bi veća doza oksalne kiseline učinila više, ali to je samo hipoteza. Možda bi bilo dobro dati je odmah posle bagremove paše i tako znatno zadržati razvoj varoe. I to je hipoteza. A hipoteze zahtevaju provere, koje su naporne i nadasve skupe. Sa druge strane, ovako vlažno vreme išlo je u prilog efikasnosti oksalne kiseline. U nekoj izrazito sušnoj godini, efikasnost bi verovatno bila manja.
U ovom eksperimentu izložio sam riziku čitav svoj pčelinjak ne tretirajući ga ničim drugim čitave sezone, samo da bih saznao istinu o letnjem tretmanu oksalnom kiselinom. Prebrojao sam više od 30 000 varoa. Nebrojeno puta otišao kolima na pčelinjak i utrošio sate na brojanje varoe (celo jedno radno vreme sam neprestano brojio varou). Ako želite da nešto saznate, to je cena.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!   

Nazad na vrh Ići dole
 
Uklanjanje legla i borba protiv varoe !!!
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Sprej protiv mirisa teranja
» Kiltix- Bayerova ogrlica protiv buva i krpelja
» sta protiv krpelja???
» Koje sredstvo protiv vasi i perojeda??????
» Kako izabrati zdravo kuce iz legla

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PČELARSKI FORUM :: TEHNIKA PČELARENJA :: ZAŠTITA I LEČENJE PČELA-
Skoči na: