PČELARSKI FORUM

Forum za ljubitelje pčelarenja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Klima unutar košnice !!!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Klima unutar košnice !!!   Sre Dec 03, 2008 11:24 pm

Klima unutar košnice

Pčele, kako je poznato, nastoje da same stvore optimalne uslove u svom boravištu, tj. potrebnu mikroklimu u košnici za razvitak društva. Što se uslovi sredine u košnici više razlikuju od optimalnih, to pčele troše više energije i vremena na uspostavljanje mikroklime. Pri tome, one troše a ne sakupljaju med i osim toga, ubrzava se proces njihovog starenja. Ako pak pčele nisu u stanju da obezbede normalne uslove za razvoj društva, stradaće leglo (larve i lutke) ili će izležene pčele imati naglo pogoršane sposobnost za život i rad u košnici.

Na fiziološko stanje pčela suštinski utiče i gasni sastav vazduha u košnici. Pčele ga kontrolišu i u slučaju potrebe ventiliraju svoje stanište.

Jedinkama u pčelinjem društvu su potrebni različiti uslovi, u zavisnosti od stadijuma njihovog razvitka, uzrasta i posla koji obavljaju. U vezi sa sezonskom cikličnošću razvitka društva, pčele menjaju parametre mikroklime u košnici u toku godine. Pčelinje društvo je u stanju da živi u uslovima širokih godišnjih kolebanja temperature spoljašnjeg vazduha: od 45-50°C toplote i da prežive kada se zimi temperatura spušta do -40°C.

Negativan odnos prema pregrevanju staništa, pčele ispoljavaju u prirodnim uslovima još prilikom izbora mesta za život. Ako se roju dozvoli mogućnost takvog izbora, on će se naseliti u stanište zaštićeno od sunca. Prema tome, pčele se brinu o ekonomiji trošenja energije na regulisanje mikroklime u košnici. Ali, izbor mesta za život, još ga ne spasava od mogućnosti pregrevanja, pa su se pčele osposobile da mu se aktivno suprostave. Pre svega, one ventiliraju košnicu lepezanjem krila. Frekfencija lepezanja i zvukova koji se time generišu je 120-180 herca. Kretanje vazduha izazvano pčelama koje ventiliraju i njemu odgovarajući zvuk, pobuđuju druge pčele, koje se nalaze u blizini (na rastojanju 1-2cm) da se uključe u proces ventilacije košnice. Njihov broj je tim veći, što se temperatura vazduha u gnezdu više razlikuje od optimalne. Pri znatnom pregrevanju, pčele koje ventiliraju grupišu se ne samo u gnezdu, već i kod otvora leta.

Efektivno sredstvo za snižavanje temperature je isparavanje vode, koju pčele donose u gnezdo, a takođe i umanjenje dela toplote koju zrače odrasle pčele: veliki deo njih napušta stanište, raspoređuje se u vidu grozda u blizini leta. Taj grozd se obrazuje obično u drugoj polovini dana, a do večeri se pčele vraćaju u košnicu.

Zahlađenje u pčelinjem gnezdu u periodu visoke aktivnosti društva podstiče brzo povećanje temperature tela pčela. Naprimer, pčele koje se nalaze u zoni sa temperaturom oko 33°C imaju temperaturu na grudima 34-34,5°C. Pri snižavanju temperature do 30-32°C, temperatura tela pčela se podiže do 37-38°C, zadržava se na tom nivou u toku 1-2 minuta, zatim se spušta do 35-35,5°C. Skokovite promene temperature tela (grudi) produžavaju se dotle, dok se vazduh koji okružuje pčelu ne zagreje do početnog nivoa.

Pri značajnim zahlađenjima, nedovoljno je uvećanje temperature tela jedne pčele. Koristeći samo to, one bi brzo istrošile svoj osnovni energetski materijal i uginule bi. Postojanost društva prema dugim i dubokim zahlađenjima, vezana je za sposobnost pčela da regulišu odavanje toplote klubeta, menjajući njegovu toplotnu izolaciju. One se gusto grupišu na periferijskim, najhladnijim delovima međuramnih prostora, obrazujući svojim telima toplotno izolacionu oblogu.

Obrazovanje klubeta se u suštini javlja kao reakcija pčela na dugotrajno zahlađenje, koje stimuliše njihovo sakupljanje u najtoplijem delu staništa. Hladnoća pobuđuje pčele koje obrazuju njegov periferni deo da se gusto sabiju do pčela koje se nalaze u dubljim slojevima. Što je dalje od površine, one se tim manje izlažu dejstvu hladnoće i gustina klubeta od periferije ka centru se polako smanjuje. Najrastresitiji je gornji deo klubeta, koji se nalazi neposredno iznad toplotnog centra.

Menjanje gustine klubeta i zapremine koju zauzima, je važan mehanizam regulacije toplotnih gubitaka od strane pčela. Naročito, zbijanje klubeta, koje pčele preduzimaju kao odgovor na zahlađenje, vodi ka smanjenju gubitaka toplote kroz zračenje i na račun umanjenja razmene vazduha između prostora unutar klubeta i spoljašnje sredine.

Svojstvenost mehanizama termoregulacije kod pčela vezana je sa osobinama rada njihovih receptora za temperaturu. Naročito, visokoosetljivi receptori za hladnoću dozvoljavaju pčelama da kontrolišu neznatna kolebanja temperature. Ti receptori, zajedno sa toplotnim, koriste se prilikom orijentacije po gradijentu temperature, radi toga da bise pronašla najtoplija zona u staništu.

Ponašanje pčela koje su prodrle u toplotni centar klubeta, u mnogome se određuje specifičnošću rada receptora za toplotu, koji su istovremeno i receptori za ugljen dioksid. Smeštanje tih funkcija u jednom istom receptoru ima važan biološki smisao. Snižavanje temperature, koje stimuliše zgušnjavanje klubeta pogoršava njegovu aeraciju, u njemu raste koncentracija ugljen dioksida, koji postaje produkt metabolizma pčela. Kao rezultat, receptor se izlaže istovremenom dejstvu dva stimulansa (ugljen dioksid i visoka temperatura), koji izazivaju reakciju usmerenu u istom pravcu. To pobuđuje pčele da brže napuštaju toplotni centar, što je niža temperatura spoljašnje sredine. Istovremeno raste njihovo uzbuđenje, što i vodi ka povišenju temperature u zoni toplotnog centra u periodu zahlađenja. Prema tome, pčelinje društvo podnosi zimske mrazove na račun umanjenja odavanja toplote i pojačanja trošenja energije.

Toplota koju zrači leglo, ne igra posebnu ulogu u toplotnom bilansu pčelinjeg gnezda. Deo njenog uticaja u zračenju toplote pčelinjeg društva postaje najveći u periodu niske aktivnosti, kada pčele pri kratkotrajnim zahlađenjima, sakupivši se oko legla, svojim telima obrazuju toploizolacionu oblogu. Veza između stabilnosti toplotnog režima u gnezdu i prisustva legla u njemu govori o tome da ono stimuliše pčele da regulišu temperaturu. Pčele se brinu o leglu koje se nalazi u svim stadijumima razvića.

Početkom razvoja novog društva smatra se trenutak naseljavanja staništa od strane roja (košnica, deblo ili drugo mesto, koje štiti od lošeg vremena). Već u prvoj minuti, temperatura u centralnom delu košnice sa praznim ramovima podiže se od 19°C do 26°C, dostižući kroz 15 minuta 37°C.

Veliko izdvajanje toplote naseljenog roja objašnjava se uzbuđenjem i visokom aktivnošću pčela. Pad temperature je vezan sa sniženjem aktivnosti a takođe sa pojačanom aeracijom staništa pčela. Znatan deo pčela koje ventiliraju se nalazi u to vreme na saću blizu leta. Pad temperautre se ne produžava. U prisustvu oplođene matice, temperatura u košnici kroz nekoliko časova se stabilno drži na nivou 33-35°C. Ređe se to dešava drugog-trećeg dana posle naseljavanja roja.

Bez stabilizacije termičkog režima u staništu, koje je roj zauzeo, nemoguć je razvoj društva. Temperatura 33-35°C je neophodna ne samo za razvoj pčelinjeg legla, već i za stimulaciju matice da ispunjava svoju glavnu funkciju - polaganje jaja.

U zoni legla, pčele održavaju najstabilniju temperaturu. Njena gornja granica, čak i u toplo vreme se nalazi na nivou 36°C, ređe 37-38°C. Porodice medonosnih pčela bolje od drugih socijalnih insekata mogu da preduprede dejstvo visokih spoljnih temperatura.

U zoni odgajivanja trutovskog legla, pčele se manje brinu o stabilizaciji temperature, u odnosu na odgajivanje radilica. Tako, pri spoljašnjoj temperaturi do 20°C, temperatura u zoni trutovskog legla je 1-2°C niža, nego u oblasti odgajivanja radilica. Ta razlika se smanjuje do 1-0,5°C pri temperaturi spoljašnjeg vazduha 25-26°C.

Toplotni režim u najrasprostranjenijem tipu nukleusa, koji sadrži četiri ramića dimenzija 21/14cm (1/4 dela standardnog rama) u prisustvu 1,5-3 hiljade pčela u njemu je sledeći: danju, pri 18-30°C temperatura u centru košnice je prosečno 33,5°C, noću se spušta za 1-1,5°C pri snižavanju spoljašnje do 10-15°C.

Temperaturni režim u nukleusu je vezan sa njegovom konstrukcijom. Termorežim se popravlja pri smeštanju dva ili četiri nukleusa u jedan blok (svaki od njih ima maticu). Svako mesto za maticu ima prema tome po jednu ili dve zajedničke pergrade sa drugim mestima za maticu. To nije samo štednja materijala, već i mogućnost stabilizacije temperaturnog režima.

Mnogim pčelarima se događalo da posmatraju kako posle zahlađenja, u periodu aktivnog života pčela, pčele udaljavaju iz košnice nedovoljno razvijene pčele, njihove larve i lutke. To označava da se društvo nije izborilo sa regulacijom mikroklime u zoni odgajivanja legla i ono je uginulo ili se nepravilno razvilo. Uginjavanje legla povlači za sobom, pre svega, znatno slabljenje društva, jer svaka pčela radilica može da odgaji ograničen broj sebi sličnih, po podacima iz literature ne više od četiri. Drugo, na odgajivanje legla, društvo troši velike količine zaliha hrane.

Sposobnost termoregulacije društava međusobno jednakih po snazi može značajno da se razlikuje. Prema tome, tu sposobnost možemo posmatrati kao neko individualno svojstvo društva, kao jedan od važnih pokazatelja koji određuje otpornost na zimu (zimovanje). Celishodno je koristiti podatke merenja temperaturnog režima kao važnu selekcionu osobinu. Pri uzimanju toga u obzir, još u toku leta je moguće odbaciti društva sa niskom otpornošću na hladnoću. Radi toga je dovoljno izvršiti merenja temperaturnog režima u društvu sa leglom, pri znatnim kolebanjima spoljašnje temperature. Najbolja, po navedenoj osobini, treba smatrati društva, čiji toplotni režim se odlikuje najvećom stabilnošću.

Kod članova pčelinjeg društva, kao i kod drugih insekata, voda se izdvaja osnovnim načinom putem isparenja. Glavna uloga pri tome pripada sistemu za disanje. Voda ulazi kroz disajne otvore. Rad ventila koji ih otvaraju i zatvaraju, koordiniran je grudnim fanglijama, određuje gubitke vode. Njena količina je direktno vezana sa vremenom u toku koga se disajni otvori nalaze u otvorenom stanju.

Faktori koji produžavaju period u toku koga disajni otvori ostaju otvoreni, povećava izdvajanje vode od strane pčele. Njeno trošenje raste sa povećanjem aktivnosti pčela i uvećanjem sadržaja ugljen dioksida u vazduhu, jer to i drugo, koči zatvaranje disajnih otvora.

Količina vode, koju izdvajaju pčele, vezana je sa njihovim potrebama za hranom. Izračunato je da na 1kg potrošenog meda od strane pčela (sadržaj vode do 25%) iz organizma se izdvoji oko 0,5 lirata vode. Leti, pri hranjenju tečnom ugljovodoničnom hranom, izdvajanje vode se uvećava.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Klima unutar košnice !!!   Sre Dec 03, 2008 11:25 pm

...
Iz velikog broja pokazatelja, koji se koriste kao karakteristike vlažnosti vazduha (parcijalan pritisak, apsolutna, relativna, specifična vlažnost, deficit vlažnosti, tačka rose), potpunu predstavu o hidrorežimu pčelinjeg staništa daju apsolutna i relativna vlažnost. Apsolutna vlažnost karakteriše količinu vodene pare (u gramima), koja se sadrži u 1m3 vazduha. Relativna vlažnost, izražena u procentima, izražava odnos količine vodene pare u vazduhu na određenoj temperaturi i te količine, koja je potrebna radi potpunog zasićenja vazduha u košnici vodenom parom, bez promene temperature.

Apsolutna količina vodene pare u košnici u korelaciji je sa vlažnošću spoljašnjeg vazduha. Obično pri povećanju apsolutne vlažnosti izvan pčelinjeg staništa raste količina vodene pare unutar košnice. Kao pravilo, apsolutna vlažnost vazduha u pčelinjem staništu uvek je veća nego izvan njega.

Količina vodene pare u različitim zonama pčelinje košnice zavisi od prisustva i veličine legla, nivoa aktivnosti pčela a takođe i od metereoloških uslova. Najbolja apsolutna vlažnost je karakteristična za središnji deo gnezda, gde se nalazi leglo. Tu je sadržaj vodene pare leti 20g/m3, postepeno se smanjuje ka periferiji gnezda. U isto vreme, apsolutna vlažnost između središnjih i krajnjih ramova gnezda može da se razlikuje i više od 1,5 puta.

Veliki gradijent vlažnosti od centra klubeta do zona košnice, koje nisu zaposednute od strane pčela, opaža se zimi, kada se apsolutna vlažnost u oblastima klubeta koleba od 1 do 7 g/m3. U klubetu u prvoj polovini zime ona je 11,5-17 g/m3, a sa pojavljivanjem legla raste do 13-18,5 g/m3 (Dž. Simpson, 1950). To je vezano sa tim da pri odgajivanju legla pčele koriste više meda i srazmerno se povećava izdvajanje vode. U to vreme, voda se lagano udaljava iz staništa jer niska temperatura spoljnjeg vazduha koči aktivnost pčela koje ventiliraju košnicu.

Relativna vlažnost vazduha u pčelinjem staništu znatno varira - ponekad opada do 25% i može se povećati do 100%. Relativna vlažnost unutar košnice može biti niža od spoljašnje ili da je nadmašuje. To je u znatnoj meri određeno sadržajem vlage u spoljnjem vazduhu, razlikom između njegove temperature i temperature unutar košnice. Važnu ulogu pri tome igraju stanje pčelinjeg društva i nivo aktivnosti pčela.

Pri visokoj spoljašnjoj temperaturi, koja je bliska onoj unutar gnezda, relativna vlažnost ove druge direktno je u korelaciji sa spoljašjom. Ipak, u različitim zonama staništa, stepen te veze nije jednak, ona se veoma slabo ili uopšte ne prenosi u centar klubeta.

Relativna vlažnost unutar košnice se menja pri kolebanju spoljašnje temperature. Pri njenom snižavanju, umanjuje se vlažnost unutar staništa, posebno u oblastima klubeta u periodu zimovanja pčela. To se objašnjava menjanjem sadržaja vode u vazduhu. Zato, što je niža temperatura, to se više suv vazduh zamenjuje onaim koji izlazi iz košnice.

Povećanje izletne aktivnosti pčela i pojava nektara u košnici doprinose snižavanju vlažnosti unutar košnice, jer prerada nektara u med stimuliše pčele da pojačano aerišu gnezdo. Broj pčela koje ventiliraju košnicu i njihova aktivnost raste sa povećanjem količine nektara koji se unosi u košnicu. Brzina udaljavanja vazduha iz košnice može u to vreme da nadmaši 1 l/sec, zahvaljujući tome, vlažnost vazduha u gnezdu je niža od polazne. Njeno povećanje izaziva u tom slučaju rast vlažnosti spljašnjeg vazduha pri visokoj temperaturi.

Sastav gasne sredine u pčelinjem staništu se određuje količinom kiseonika, koga potroše članovi društva i ugljendioksida koga oni izdvajaju, a takođe nivoom aeracije staništa. Potrošnja kiseonika i izdvajanje ugljendioksida se dešava u procesu disanja pčela, čiji intenzitet zavisi od njihovog fiziološkog stanja. Aeracija staništa je vezana sa difuzijom vazduha kroz zidove košnice, otvore leta i druge otvore.

Taj proces u znatnoj meri pojačavaju pčele koje ventiliraju i zato zavisi od njihove aktivnosti.

Sadržaj kiseonika i ugljendioksida nisu isti na različitim mestima u košnici. U centralnoj zoni gnezda, koncentracija ugljendioksida je veća, nego na periferiji, a koncentracija kiseonika se smanjuje od periferije ka centru (posebno jasno se to uočava zimi).

U godišnjem ciklusu razvitka pčelinjeg društva, sadržaj ugljendioksida i kiseonika u košnici se znatno menja. U proleće i u leto, kada u društvu najaktivnije protiču biološki procesi, sadržaj ugljendioksida je minimalan, a kiseonika maksimalan. Koncentracija ugljovodonične kiseline u centralnoj zoni gnezda u periodu aktivnog života pčela čini 0,1-1,0% i samo u retkim slučajevima, naprimer pri zahlađenjima, podiže se do 1,5-2, ređe do 3%. U periferijskom delu gnezda u tom periodu, ona se nalazi na nivou 0,05-1%. Sadržaj ugljene kiseline raste, a kiseonika opada u meri opadanja aktivnosti pčela na kraju leta - početka jeseni. Najveće promene gasnog sastava vazduha se opažaju kada pčele obrazuju klube. U njegovoj centralnoj zoni, koncentracija ugljene kiseline dostiže 8-10% a kiseonika - opada na 3-4%.

Gasna sredina, siromašna kiseonikom i sa visokim sadržajem ugljendioksida, ostaje u košnici do proleća. Pri aktiviranju pčela na kraju zime i u rano proleće, u centralnom delu gnezda koncentracija ugljendioksida opada, a kiseonika se povišava, u periferijskom delu suprotno, koncentracija ugljendioksida se povećava.

Uticaj spoljašnje temperature na gasni sastav gnezda opaža se kako u godišnjem, tako i u dnevnom ciklusu. Opadanje spoljašnje temperature, koja umanjuje aktivnost pčela, snižava koncentraciju kiseonika i povećava sadržaj ugljendioksida. Leti, gasna sredina u znatnoj meri zavisi od prisustva nezatvorenog legla i količina odraslih pčela radilica, koje hrane leglo. Pri maloj količini pčela (u proleće) među otvorenim leglom i koncentracijom kiseonika postoji negativna a ugljendioksida - pozitivna korelaciona veza. Na kraju leta, sa povećanjem broja pčela, znaci korelacije kiseonika i ugljendioksida sa leglom menjaju se u suprotne. To ukazuje, pre svega, na potrebu legla za velikom količinom kiseonika, drugo, na to da je to zadovoljeno samo pri prisustvu određene količine pčela.

Koncentracija ugljendioksida u košnici vezana je sa brojem jedinki u društvu, iako su razlike primetne samo pri znatnoj razlici u snazi društa.

Uticaj rojevog nagona društva na koncentraciju ugljendioksida u košnici, u znatnoj meri zavisi od dva uzroka. Prvi je u tome što društva u periodu pripreme za rojenje odgaja veliku količinu pčela. Drugi uzrok je u tome što se veliki broj pčela isključuje iz aktivnog učešća u životu društva. Pčele budućeg roja, štedeći energetske rezerve, vode pasivan način života i skoro ne uzimaju učešće u regulisanju mikroklime u staništu.

Pri vibraciji košnice, posebno u vreme prevoza društava, u njemu se znatno poveća sadržaj ugljendioksida. Njegova koncentracija može u tim slučajevima da dostigne 4%.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
 
Klima unutar košnice !!!
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Crvene oči

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PČELARSKI FORUM :: TEHNIKA PČELARENJA :: ZAŠTITA I LEČENJE PČELA-
Skoči na: